Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива


Како је ваљевски девојчурак успео да побере прегршт награда на недавном Међународном салону стрипа у Београду и на свој начин оживи цртачки готово заборављене ликове из наше народне песме... 
Невена Митровић, млади стрипски лав


Ни сан није помогао Муси Кесеџији, мада је веровао да „само у сну могу да победим Марка Краљевића“. Јунак многих наших детињстава и овог пута је зграбио буздован и свог легендарног противника вратио у кошмарно царство с ону страну јастука, до следеће прилике. Све док данас тринаестогодишња ученица шестог разреда Прве основне школе у Ваљеву не одлучи да овим бркајлијама поново организује мегдан. Само да се Муса опорави. А дотле ће Невена Митровић, упамтите ово име, да настави да ужива у пустоловинама својих узора, да се по ко зна који пут осмехне трудољубљу Изногуда да коначно постане калиф уместо калифа, да очијука с галским јунацима Астериксом и Обелиском и да ужива у ноншаланцији Таличног Тома.
У ГРЧКОЈ МИТОЛОГИЈИ ПОЗНАТ ЈЕ КАО СТАРАЦ ЈЕЗИВОГ ИЗГЛЕДА, МРАЧНОГ И ЗЛОКОБНОГ ЛИЦА. ОВАЈ ЛАЂАР С РЕКЕ АХЕРОНТ БЕСМРТНИ ЈЕ СИН ЕРЕБА И НОЋИ. ИМА ЗАДАТАК ДА ПРЕВОЗИ ДУШЕ ПРЕМИНУЛИХ С ЈЕДНЕ НА ДРУГУ ОБАЛУ ПОДЗЕМНОГ СВЕТА  

ГРУБ И НЕУМОЉИВ, ОД СВОЈИХ ПУТНИКА ЗАХТЕВАО БИ ОБОЛ, НОВЧИЋ КОЈИМ СЕ ПЛАЋА НАДОКНАДА ЗА ПРЕВОЗ С ЈЕДНЕ ОБАЛЕ НА ДРУГУ. ЗАТО БИ СТАРИ ГРЦИ СТАВИЛИ НОВЧИЋ У УСТА ПОКОЈНИКА ПРЕ НЕГО ШТО БИ ГА ОДНЕЛИ НА ЛОМАЧУ.
ПРЕМА ПРЕМИНУЛИМА КОЈИ НА ЗЕМЉИ ОСТАНУ БЕЗ ОБРЕДНОГ ПОГРЕБА, ХАРОН БИВА НЕМИЛОСРДАН. БРУТАЛНО ОДБАЧЕНЕ, ЊИХОВЕ ДУШЕ ОСУЂЕНЕ СУ ДА СТО ГОДИНА БЛУДЕ ПО БРИСАНОМ ПРОСТОРУ ИЗМЕЂУ ЖИВИХ И МРТВИХ ПРЕ НЕГО ШТО БОЖАНСТВА ДОЊЕГ СВЕТА ОДЛУЧЕ О ЊИХОВОЈ СУДБИНИ.
ПРЕМА ХОМЕРУ И ХЕСИОДУ, ДУШЕ ПРЕДВОЂЕНЕ БОГОМ ХЕРМЕСОМ САМЕ ПРЕЛАЗЕ МУЉЕВИТЕ И МОЧВАРНЕ РЕКЕ ДОЊЕГ СВЕТА. ХАРОНОВУ ЛИЧНОСТ, ДОНЕКЛЕ НЕЈАСНУ У ГРЧКОМ МИТУ, КАСНИЈЕ СУ ОБЛИКОВАЛИ РИМЉАНИ НАДАХНУТИ ЕТРУРСКИМ КРИЛАТИМ ДЕМОНОМ, ВОДИЧЕМ МРТВИХ.


Олив је устала и пришла прозору. Приметила је да на поду поред прозора постоји означено поље „X“. Стала је на њега. Сада је већ била сигурна да се неко или нешто поиграва са њом и њеним памћењем. Уопште није могла да се присети како је то „X“ доспело тамо.
   
    Гегала је улицом, трудећи се да пожури и стигне што пре до свог стана. У рукама је носила две папирне кесе пуне намирница које је купила у бакалници, две улице ниже. Није имала довољно новца за такси, а ионако је више волела да шетњом разбије монотонију предвечерја.
    Олив Кранц је живела сама. Деца су одавно отишла својим путем, а њен муж, доктор Френк Кранц је преминуо. Прошло је већ осам година од његове смрти. Она је зашла дубоко у седму деценију свог живота и како су дани одмицали, претварајући се у месеце, а месеци у године, свакодневно је себи постављала питања о старењу: „Да ли је све требало да буде тако? Колико ћу још живети? Хоће ли бити некога поред мене када будем умирала?“ Сва та питања без тачних одговора су се свакодневно низала у њеној глави. Све што је радила, временом је постајало клише. Сви ти старачки проблеми, укључујући и Алцхајмера, представљали су за њу нешто отрцано и већ виђено. Што се тиче Алцхајмера, приметила је његово присуство, али се ипак надала да је неће поптуно придобити као што се то десило неким њеним пријатељицама које су одавно смештене у старачке домове.



Our England is a garden, and such gardens are not made
By singing: -"Oh, how beautiful!" and sitting in the shade.


Rudyard Kipling, "The Glory of the Garden"


Are gardens a recent invention?
The modern garden has a history going back many thousands of years. Early humans were hunters and gatherers, and didn’t usually stay in one place for a long time. Instead, they travelled from place to place following the food (plants and animals) according to the seasons. During the Neolithic period (over 10,000 years ago) this slowly began to change; humans started to domesticate certain plants, which meant they could remain in one place and grow their own food. The first ‘garden’, was a vegetable-garden, where early humans cultivated different types of plants for food.
У до тада искључиво мушку професију закорачила је смело. Већ после треће награде добијене на конкурсу за цркву у Тополи и неколико изведених објеката у Београду показала је да је архитектонска професија у њој добила истакнутог члана



… грчки филозоф Аристотел веровао је да је улога мозга хлађење духа.

… мужјаци морских коњића могу да затрудне.

ПОКАЖИ ЗУБЕ!  
    





МЕКСИКО, МОРИСИ И ДУШИЦА