Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




„Забавникова” школа живота – ЦЕЛИБАТ
НЕ, НЕМОЈ МИ ПРИЋИ

Током историје много је људи живело у целибату па привремено или доживотно, присилно или добровољно, нису упражњавали телесну љубав. Шта су закључили кроз то искуство? Да ли је целибат, преко чистоте и чувања снаге, пут до духовног савршенства и јединства с богом или је чудна и неприродна ствар, штетна за потомство?

Многе хришанске секте вођене љубави сматрале су ђавољим изумом
    У старогрчким митовима три богиње, Атина – богиња рата, мудрости и заната, Артемида – богиња лова и животиња, и Хестија – богиња огњишта, заклеле су се на чување свог девичанства. Према предању, у строгој чедности живеле су и храбре ратнице Амазонке, које су презирале мушкарце и користиле их само ради рађања деце. Али, у стварном животу код старих Грка девичанство је захтевано само од девојака за удају, јер се на тај начин осигуравало очинство првог детета. Ако би се открило да је невеста „уништена”, тако што је пре брака изгубила невиност, кажњавали су је ропством или смрћу. Пошто се на брак гледало као на обавезу, девојке које су после четрнаесте године остале неудате, морале су да трпе подсмевања очева и браће. Чувени филозоф  Сократ смислио је начин да се уседелице опамете: предлагао је члановима породице да их терају да раде попут робова!


Кентаур с Кучаја
ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ


Предање о злобном козоликом бићу настало је у Ирској, да би се убрзо пронело читавим континентом

   Доводити млађарију у поља током орања, сетве, жетве или брања кукуруза није обичај у нашем народу. Да се породица, после премишљања, одлучи – значило је како је голема мука натерала. Најчешће она која нема коме да повери своје малишане. Ако подиже дојенчад, ваљало би да се надзиру, хране, купају, повијају, пресвлаче…
   Пољу се крај не види. Звезда упекла, јара одасвуд, притисла ко мора. Само испрекидани крици птица злослутно парају тишину свакидашњег летњег поднева. Љуљушкан прозрачјем небесне пучине, крстари орао – сићушна пегица на плавом своду…


Заборављени отац модерног крвопије
ЧУДЕСНИ НАПИТАК ДР ПОЛИДОРИЈА

Тог дана, у бунилу стварања, пером је успео да упише дах у чудовиште коме мастило није било довољна храна. Оно се хранило туђим животима, па је тако исисало и последње капи крви из сопственог ствараоца. Створење чије ће постојање надживети чак и последњу успомену на име свог књижевног оца. Створио је „Вампира”
Замак лорда Гордона Бајрона у Алпима
    Замак лорда Џорџа Гордона Бајрона лежао је на грбавим плећима швајцарских Алпа. Непомичан и хладан, попут смрзнуте сузе на окамењеном лицу Медузине жртве. Под рачвастим муњама олујне ноћи лета 1816. из тамом обузетог предела израњало је Женевско језеро. Сама унутрашњост виле Диодати била је племићки мирна и углађена, супротно невремену које је беснело напољу. Кроз замагљена стакла једног од прозора здања могла је да се види светлост ватре и црни обриси неколико људских прилика. Уветом прислоњеним на прозор не бисмо могли да разазнамо ни смех, ни плач, већ упорни, приповедачки женски глас који је читао причу о духовима.


Џорџ Гершвин и Брајан Вилсон
БРАЋА ПО МУЗИЦИ


Ово је прича о двојици пријатеља који се никад нису упознали, а чије су композиције обележиле живот многих генерација. Ово је прича о уметницима чија дела без текста остављају оне који тврде да Америка нема културу
Џорџ Гершвин са својом 'Рапсодијом у плавом'.
   Иако је живео само 38 година, амерички композитор руског порекла Џорџ Гершвин (1898–1937) оставио је неизбрисив траг у музичкој уметности раног 20. века. Прву композицију „Кад их желиш нема их нигде, кад их имаш не требају ти” написао је са само седамнаест година.  Осам година касније настало је његово најпознатије дело „Рапсодија у плавом”, а до тридесете створио је још такве класике као што су „Американац у Паризу” и опера „Порги и Бес”.
   


Дуго путовање у Европу
ОД ЗЛА ПОНЕКАД И ДОБРО

Притисак великих сила на Србију у време Кримског рата био је незапамћен. Ипак, и поред „забуне и страха”, њен положај се побољшао


Hogar



Jeste li već čuli da


... први воз у Србији прошао је 4. септембра 1884. године од Београда до Ниша

... први звучни филм у историји кинематографије био је „Светла Њујорка” који је 1928. године приказан у том америчком граду


Mа шта кажеш

БИЛО КУДА, „ЗАБАВНИК” СВУДА


pisali ste

ЛЕВИ МОЗАК, ДЕСНА РУКА

Занима ме зашто у свету има више оних који се служе десном него левом руком.

ЛУКА
Чачак