Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



        

Десетак великих сандука натоварених на кола која су вукли снажни биволи у стопу је пратило бекство пораженог владара. Енглези су хтели да се по сваку цену докопају богатства из Зимбабвеа...


                                          Зидине престонице ''Златког краља''

а територији Зимбабвеа простире се планински венац Матопус. Овде, у гранитним стенама, између чудноватих гомила облутака, налази се пећина где је сахрањен пепео утемељивача државности метабелских племена, Моселекатсеа, рано преминулог 1868. године. После његове смрти, власт је преузео његов син Лобенгулу, за чије име су везане драматичне странице ослободилачке борбе јужноафричких народа и племена против британских колонизатора. Лобенгулу су звали „златни краљ” али, пре него што објаснимо одакле му тај надимак,
завиримо мало у историју Зимбабвеа.


С почетком школске године, јавља се читав низ дечјих „болести” због којих ученици настоје да остану код куће и на тај начин „се излече”...


опли септембар. Пријатно поподне у Београду – на Вождовцу. Сунце још није зашло. Дечак Александар пита мајку:
    „Мама, колико је сати?”
    „Пет...” – одговара она.
    „Шта то значи?”
    „Како, шта значи? Пет сати је по подне!”
    „Хтео сам да питам колико ми је тачно сати остало док не пођем у школу?”
    „ Побогу, дете! Ти као да идеш на вешање. Будући да устајемо у седам, као и свакога јутра, остало је још четрнаест сати...”
    „Јао! Морам да пожурим. Треба и да се играм. И да спавам, да вечерам. То је ужасно. Могу ли да се вратим у вртић? Још само ову школску годину?”
   „Алекса, ти знаш да си сада велики дечак, прави ђак, и да је школа обавезна...”



          
Познат као изузетно ташт човек, Луј XIV више него сурово казнио је једног ученика због, наизглед, сасвим безазлене опаске
    


 језуитској школи у Клермону с узбуђењем се чекала посета Луја XIV. Године 1674. у госте им је стигао краљ Сунце, како су још звали овог француског владара. У то време овај колеџ похађао је и Франсис Селдон, син богатих ирских велепоседника. Одгајан у слободарском духу, шеснаестогодишњи Франсис непрекидно је професорима стављао примедбе што Луја XIV сувише хвалишу и о њему говоре као да је важнији и од Бога.
   

                               

Понеком млађем читаоцу биће можда тешко да замисли време када није било интернета. А старијима од њега да прихвате чињеницу да је и тад постојала – електронска пошта



крајевима које воз информационих технологија, са мање или више заслуга припадајућих им урођеника, што милом што силом, ипак вуче некаквој неутврђеној будућности, данас, бићемо слободни да проценимо, већина људи користи електронску пошту. Добар део оних који то не чине тврдиће да би се барем снашли да се укаже потреба. С друге стране, неки истрајавају у баш пркосном отпору и непопустљивост објашњавају готово аристократском одбојношћу према рачунарским новотаријама. Можда ће их изненадити да сазнају да је „новотарија” о којој је овде реч стара бар четири деценије.


                 

У Хомољу и његовој околини и данас, у ретким траговима, живе приче о народним веровањима у време прихватања хришћанства. Ово је једна од њих...

а се премости река, овлада плаховитом бујицом, газом, одроном или зјапећом провалијом, скрати пут и уштеди драгоцено време и новац – човеку су одвајкада потреба и циљ.
На недоступним местима, далеко од пу
тева и вреве, притајено бујним растињем и бусењем нежних шибљика траве повијуше, у Хомољу и данас самује „заветовано брвно”. Чини се да се инати с околним дрвећем!
    Идући обалом, намерник случајно набаса на њега. Положено је преко речице, рукавца, водојазине, скакутавог потока или лење и ковитлаве притоке. За разлику од других, нису га углачали небројени отисци стопала мештана.




... холивудска звезда Џоди Фостер је као трогодишња девојчица снимила рекламе за креме „копертон”

                      


                         ПРД СМРД ГРД