Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



ЦАРЕВ ЦВЕТ

Кад год осетим да су ми „суве”, уморне или надражене очи, мама ми скува чај од камилице и од њега ми направи облоге. Међутим, другарица ми је недавно рекла да је, наводно, неки офталмолог објашњавао на телевизији да камилица није добра за очи. Сад сам у недоумици и питам се ко је у праву, тај лекар или моја мама?

Милица Ракочевић
Ниш



Камилица (Matricaria chamomilla) у нашем народу позната још и као раменак, титрица, прстенак, попадија, милица-трава, миланка, гамилица, царев цвет, биљка је из породице главочика (Asteraceae). Jедна је од најпознатијих лековитих биљака и углавном је део сваке кућне апотеке. Уколико се не утврди да је неко алергичан на камилицу, ова биљка заиста има мноштво лековитих својстава, да набројимо само нека: као анестетик (умањује бол), антиинфламатор (спречава запаљења), антисептик (против клица које изазивају труљење), бактерицид (уништава бактерије), седатив (умирујуће средство), антиспастик (против грчева у желуцу и цревима).
    Дакле, уколико човек није алергичан, камилица може да му олакша мноштво тегоба, између осталог ће помоћи и да се смири надражај очију. Кад се скува чај од камилице и мало прохлади, кесице чаја могу да се ставе на уморне очи и оставе да стоје извесно време. Ако се неком баш не свиђа да користи кесице, може да узме комад вате или природну тканину, навлажи је чајем и том тканином прекрије очи. Наравно, уколико се испостави да камилица није помогла и да се вероватно ради о неком обољењу, одмах треба да се јави офталмологу или дерматологу и затражити стручан савет.

БРРР! БАШ ХЛАДИ!

Као стални, радознали читалац „Забавника”, питам се како фрижидер хлади. Одакле долази та моћ? Поздрав

МИЋА
Никшић


Да би се ствари расхладиле, потребно им је одузети топлоту. Према томе, хлађење је процес одузимања топлоте. У старо време, снег и лед служили су као природна средства за хлађење намирница. Тако су расхлађивали и вино. И Александар Велики и Нерон, волели су да пију хладно вино!
   Шалитра и амонијум нитрат одузимају топлоту из воде у којој се растапају и тако јој снижавају температуру. Со снижава тачку смрзавања воде. Када се со стави на лед, лед се претвара у воду. И то је стари начин расхлађивања намирница... Постоји и други начин, а то је испаравање.
    Рад фрижидера заснован је на врло једноставном начелу. Испаравајући, течности се хладе, а пара се загрева када се кондензује и враћа у течно стање. Хлађење одузима топлоту, а кондензовање је испушта, стога је оно што се у фрижидеру збива, заправо непрекидни ланац испаравања и кондензовања који извлачи топлоту из фрижидера и испушта је напоље.    Тај ланац збивања одиграва се унутар увијене цеви испуњене посебном течношћу која веома лако испарава. Та цев се делом налази у фрижидеру, а делом ван њега, на „леђима. Унутар фрижидера налази се део у којем течност испарава одузимајући топлоту, а напољу је онај у којем се течност кондензује испуштајући топлоту. Она се, потом, враћа у унутрашњи део увијене цеви и све почиње из почетка. Пречесто отварање фрижидера у његову унутрашњост уводи топлоту и може да доведе до додатних циклуса испаравања и кондензовања. Будући да фрижидер ради на струју, сваки такав циклус троши додатну електричну енергију.
   Иначе, још 1823. године Мајкл Фарадеј установио је да се пара амонијака претвара у течност када се сабија и када јој се затим одузима топлота. Када се отклони притисак и пусти да течност поново испари, она околини одузима топлоту. Први фрижидер чији се рад заснивао на овом начелу, саградио је Швајцарац Карл Линде 1874. године како би хладио пиво. Он је употребио амонијак као течност у тој машини и тако прокрчио пут будућим фрижидерима.

ЛАКА ДИЈЕТА


Драги „Забавниче”,
Само ти можеш да ми помогнеш. Имам осамнаест година. Током зиме сам се угојила десет килограма. Ни сама не знам како. Будући да нисам хтела да се играм са некаквим брзим дијетама, мама ме је повела не преглед код нутриционисте. Добила сам дијету. Али немам воље ни снаге да је спроведем у дело! Како да себе нaтерам да се правилно храним, да изоставим чоколадне кремове, бисквите и сендвиче?

Бранкица С.
Земун


Постоји изрека која каже да је наш карактер, односно, наша нарав – наша права судбина. Не преостаје ти друго него да одлучно приступиш упутствима која је лекар преписао. Ако би нашла времена да се бавиш неким спортом, било би изванредно. Смањила би време посвећено размишљању о храни, а вишак килограма би се брже топио.
   Можда не би било лоше да у цео „подухват” унесеш извесну, благотворну количину хумора и ведрине. Он ће ти помоћи да лакше савладаш немир који изазива чежња за чоколадом и другим примамљивим стварима. „Забавник” је успео да дође до једне шаљиве песме нашег истакнутог писца Давида Албахарија. Он је ову песму (која до сада није објављивана) наменио једној дами и једном господину који су преко сваке мере уживали у прехрамбеним ђаконијама.

                                   

Поучна песма

Дијета ће бити строга
А ја ћу, као бабарога,
Чак и ако ме заболи нога,
Да пазим на вас.

Нећете наћи никакав спас,
Свако јело иде на тас,
и склања се оно у којем је маст!

Најбоља дијета је не јести ништа
Већ седети у мраку свог боравишта.
Резултат се одмах види,
извол'те и нека се нико не стиди.