Заборављени отац модерног крвопије

ЧУДЕСНИ НАПИТАК ДР ПОЛИДОРИЈА

Тог дана, у бунилу стварања, пером је успео да упише дах у чудовиште коме мастило није било довољна храна. Оно се хранило туђим животима, па је тако исисало и последње капи крви из сопственог ствараоца. Створење чије ће постојање надживети чак и последњу успомену на име свог књижевног оца. Створио је „Вампира”

Замак лорда Гордона Бајрона у Алпима

    Замак лорда Џорџа Гордона Бајрона лежао је на грбавим плећима швајцарских Алпа. Непомичан и хладан, попут смрзнуте сузе на окамењеном лицу Медузине жртве. Под рачвастим муњама олујне ноћи лета 1816. из тамом обузетог предела израњало је Женевско језеро. Сама унутрашњост виле Диодати била је племићки мирна и углађена, супротно невремену које је беснело напољу. Кроз замагљена стакла једног од прозора здања могла је да се види светлост ватре и црни обриси неколико људских прилика. Уветом прислоњеним на прозор не бисмо могли да разазнамо ни смех, ни плач, већ упорни, приповедачки женски глас који је читао причу о духовима.
   Мери Годвин, будућа Шели, склопила је књигу с прстом међу странама, да обележи докле је стала. С корица се на ватри пресијавао угравиран сребрни наслов – Фантазмагоријана. Подигла је поглед да се увери да ли је њено приповедање оставило икакав утисак. Тишина јој је потврдно одговорила.
    „Надам се да мој француски није био тако лош”, прозборила је прекинувши ток мисли публике. Ово се поготово тицало самог Бајрона.
    „Свакако бољи од Вашег немачког, драга моја”, ускликнуо је лорд и с не малим напором одшепао до стола на другом крају просторије на ком су биле дневне залихе лауданума. Док је служио своје госте бакарноцрвеним напитком, мисли су му видно лутале.
    „Лауданум, еликсир живота, судећи по Парацелзусу”, усхићено је узвикнуо Перси Шели посматрајући одсјаје пламена кроз течност.
    „А ко смо ми да му се успротивимо?”, с осмехом је упитао лорд Бајрон спуштајући кристал на своје место и рекао, привлачећи општу пажњу:   „Предлажем игру. Предлажем да свако од нас напише причу о духовима. Такмичење, ако ме разумете.”
    Поглед му се сусрео са Шелијевим, коме је овај изазов очито био упућен. Иако су сви позвани да учествују, мало ко би могао да очекује да ће остало троје бити у стању да се такмиче с вештим перима чувених песника. Мери је већ покушавала да пише, али без великог признања и живела је у сенци свог славног пратиоца. Њена полусестра Клер Клермон није се помучила чак ни да проба. А пети члан друштва, Бајронов лични лекар, пријатељ и пратилац на путовању по Европи Џон Вилијам Полидори ионако је већ постао извор подсмеха својим књижевним покушајима. Зачудо, наша прича пратиће управо њега.

Бајронови расути рукописи

    Следећег дана, после бурне ноћи чије су сенке потпомогнуте Полидоријевим лекарским мудролијама, друштво се поново окупило да упореди замисли за језиве приче. Шели и Бајрон помирљиво су уз смех одбацили своје покушаје и наставили једну од многобројних расправа о галванизму. Мери их је ћутљиво слушала, а Полидори се појавио с некаквом усиљеном замисли о жени кажњеној због вирења кроз кључаоницу, па уместо главе има само голу лобању. Како је такмичење проглашено неважећим, два славна писца су, праћена Мерином сестром, потрчала у сусрет лепом дану и чамцу на језеру.

   Полидорију је било досадно. Мери Годвин била је неупотребљива за разговор, шћућурила се над табаком хартије и он је, провиривши преко њеног рамена, успео да угледа само обрисе једне реченице: „Било је то једне туробне, новембарске ноћи...” Доколица га је натерала да шета по салону и, кад је прошао ко зна који круг поред камина, на земљи, недовољно јако бачену, угледао је Бајронову скицу за причу. Покупио ју је, почео да чита и, понесен страшћу далеко јачом од оне коју је сумњао да поседује, одјурио у своју собу пустивши да се већ исписане странице распу по просторији. Тог дана, у бунилу стварања, пером је успео да упише дах у чудовиште коме мастило није било довољна храна. Оно се хранило туђим животима, па је тако исисало и последње капи крви из сопственог ствараоца. Створење чије ће постојање надживети чак и последњу успомену на име свог књижевног оца. Створио је „Вампира”.
    Око дванаест месеци пре ступања у Бајронову службу деветнаестогодишњи Џон Вилијам Полидори постао је доктор на Универзитету Единбург. Студирао је мезмеризам, а докторска теза му је била посвећена месечарењу. Пре одласка у Европу с енглеским писцем, Полидори добија и прихвата понуду од пет стотина енглеских фунти од лондонског издавача Џона Мареја да води дневник док год буде у друштву с лордом Бајроном. Касније ће за широку јавност најмаснији делови тог дневника, поготово у вези с догађајима у вили Диодати, нестати у пламену под будним оком Полидоријеве сестре Шарлоте.

Џон Вилијам Полидори створио је првог крвопију на енглеском језику

Истанчан, леп и чудовишан

    Пратећи лорда Бајрона који је путовао кроз Европу покушавајући да побегне од злог гласа који га је пратио, Полидори се нашао и у Швајцарској. Ту су, на велико изненађење, у такмичењу два велика песника рођена два чувена чудовишта, али ниједно из њихових умова. За разлику од Франкенштајна Мери Шели, који је настао као одговор на несрећу коју је искусила смрћу своје деце, Полидоријев „Вампир” тек је намеравао да задаје бол.
    Кад је климаво пријатељство Бајрона и Полидорија коначно раскинуто, Полидори путује у Италију где неуспешно покушава да се бави лекарским послом. У његовом одсуству и без његовог одобрења, или чак и знања, прича „Вампир” бива објављена у једном лондонском листу. Да зло буде веће, издавач као аутора потписује лорда Џорџа Гордона Бајрона. Иако се чак и сам Бајрон прикључио покушајима да убеди јавност да то није његова творевина објавивши „Одломак”, обрисе своје приче на основу које је Полидори написао „Вампира”, сличности у ликовима само су увериле читаоце да је он писац. На незадовољство и Бајрона и Полидорија јавља се Гете који подругљиво изјављује да је „Вампир” Бајроново ремек-дело. Неспоразум бива изглађен тек Полидоријевим повратком у Лондон, а као надокнаду за ауторска права писац добија само тридесет енглеских фунти, иако је дотад дело преведено на француски, немачки, шпански и шведски језик и чак прилагођено за извођење у позоришту.
    Полидори није дуго надживео објављивање свог дела. Умро је 1821. године у Лондону, исисаног живота, сломљен и у коцкарским дуговима. Многи претпостављају да се убио, отровавши се неком киселином.
И после његове смрти, иако више није довођено у питање ко је написао чувену причу, постојали су покушаји да се обезвреди Полидоријево дело и умањи значај који се овом ствараоцу придаје. И заиста, Полидоријев „Вампир” није први, али има особености које му дају такву титулу. Наиме, осим што је створио првог крвопију на енглеском језику, својом причом писац прави велики искорак из обичајних и класичних погледа на вампира. Уместо крвожедног, безумног чудовишта које се креће по шумама и зазире од људског погледа, код Полидорија се први пут срећемо с вампиром у људском облику. И не само то. Он је племић, паметан и надарен, и одлично се уклапа у високе кругове друштва, где и бира своје жртве. Није ћелав, нити има шиљате уши. Нема чак ни дугачке зубе, јер су очњаци дошли касније. Полидоријева творевина успева да изазове помешана осећања код читалаца, јер зликовац није очигледан, не изгледа као звер и не понаша се тако. Вампир постаје истанчан и леп, а самим тим и далеко више страшан.
    У данашње време сваки вампир, било међу страницама књиге или на филмском платну, носи особености којима је први пут описан у „Вампиру” из 1819. године. Дело које је надахнуло многе, па међу њима и чувеног творца грофа Дракуле, Брама Стокера, заиста отклања недоумице о томе ко је отац модерног вампира. Смрћу је његов творац исписао своје име у вечности, јер изнад назива дела „Вампир”, данас стоји име Џона Вилијама Полидорија.
--------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------
Ко жели више...

Фантазмагоријана
    Књига коју су читали лорд Бајрон и његови гости у вили била је превод на француски језик немачких народних прича о духовима. Оригинално издање под називом „Приче о духовима” (Das Gespensterbuch) изашло је у Лајпцигу, између 1811. и 1815. године. Издање које је читано у вили Диодати (Fantasmagoriana, ou Recueil d’Histoires d’Apparitions de Spectres, Revenans, Fantomes, etc.; traduit de l’allemand, par un Amateur) изашло је у Паризу 1812. године.

Лауданум
    Алкохолни биљни напитак који садржи око 10 одсто опијума у праху. Црвенкасте је боје и горког укуса. Кроз историју се користио у лечењу многобројних болести, од једноставног кашља до туберкулозе. Због високог садржаја опијума често су злоупотребљавана његова лековита својства. Данас се лауданум производи уз строги надзор и издаје искључиво на рецепт.

Парацелзус
    Теофрастус Филипус Ауреолус Бомбастус фон Хоенајм био је алхемичар, физичар, астролог и бавио се окултним. Право име је касније у животу престао да употребљава у већој мери, служећи се именом Парацелзус, што у слободном преводу значи „преко, изнад Целзуса”. Често се помиње као отац токсикологије.
   „Било је то једне туробне, новембарске ноћи...”
   Тако почиње четврто поглавље чувеног дела Мери Шели „Франкенштајн”. Претпоставља се да је дело почела тим речима у замку на Женевском језеру, јуна 1816. године.

Галванизам
   Тај израз подразумева настанак електрицитета хемијским реакцијама, без обзира на то да ли је систем део живе материје. Луиђи Галвани открио је 1780. године присуство електрицитета у мишићима и нервним ћелијама запажањем да се жабља нога грчи кад се истовремено додирне жицама од различитих метала које су на другом крају спојене, чиме је затворено струјно коло. Он је ову појаву назвао „животињски електрицитет” а по њему је касније названа галванизам.

Аутор:

Стефан Костадиновић

Илустровао:

Дарко Гркинић

Sat, 22/09/2012 - 14:54

Romney2010 (not verified)

sungdress

dresses party Owning your seashore wedding signifies you e liberated to put on a little something fewer formal Never miss our shop as we"ll provide you the best quality prom dresses 2012 at competitive prices, and you will never be disappointed. nightclub dress . short prom dresses homecoming short dresses You l be able to save a handsome profit using the most effective suited recommendations cheap homecoming dresses cheap clubbing dresses short prom dress . Be prepared Beach Wedding Dresses to ply oneself with at at a minimum a 7 training study course meal. Engage oneself through this hide and have sport of affordable wedding ceremony gowns and see the best way to save so a great offer funds. cheap party dresses

Mon, 23/05/2011 - 10:16

chanel watches (not verified)