Запис угоститеља Драгана Жигића који се годинама дружио са боемским Београдом, између осталог, и у „Клети”:

 Била је то права песничка кафана. Готово сви они који су у њу долазили били су или песници или бар песничке душе. Сићи у „рупу”, како се говорило, низ шкрипаве дрвене степенице у две омање сале, значило је тражити, а и наћи утеху у поезији и диму уз чашицу.

Било је то лепо дружење, каквог је данас на нашу жалост све мање. Тако су се у „Клети” могли видети и чути тада већ познати и признати песници: Бранко Миљковић, принц песника, како су га с правом назвали после Октобарске награде за књигу „Ватра и ништа”; затим Слободан Марковић - Либеро Маркони, који је иначе радио у „Борби”, објављујући маестралне репортаже са многобројних путовања по српским, грчким и руским манастирима; па Милован Данојлић, сјајан песник и касније прозни писац; па Бранислав Петровић - Бранчило, писац у то време прелепе књиге песама „Моћ говора” и остали, који су тек стасавали као песници: Милутин - Лујо Данојлић, Душанка Додик, Јован Дујовић, Драго Куђић... Ту су још чувени математичар Зека, прави песник математике, веома сугестиван саговорник, веселе нарави и привржен дружењу; познати новинар Момчило Јојић, уважаван у одговорном новинарском раду, бивши дописник из Америке; Бранислав Маринковић Бане, талентовани сликар и сјајан рецитатор Јесењина.

Најзад, ту је и Саша звани Рус одличан интерпретатор руских песама уз гитару Аце Петровића, познатог као Аца Трактор, или уз гитару Слободана Страхињића. Певале су се: „Каљинка”, „Подмосковске вечери”, „Еј јухње” и друге песме које се нису смеле јавно певати.

Са вишком духа а вечним мањком у џепу, песници су тихо у „рупи” певушили те незаборавне забрањене песме. Кад би песма у једном тренутку престала и завладала тишина тад би кренули стихови присутних песника:

 Идем полако за птицом;

она не слути

да крадем невину линију

иза њених крила.

Птицо,

знаш ли, птицо,

где је моје детињство,

зашто је остало с ону страну дана

и непочетка...

 Ово су стихови Душанке Додик из њене будуће књиге „Лет за птицама”. Не знам колико су песници били „уклети” (а били су), Миљковић је био најоригиналнији од свих. Седео би увече у „Клети” и с друштвом пио уз разговор, обучен онако боемски, са џемпером уз врат, а већ сутрадан у подне могао се видети у Кнез Михаиловој како лежерно корача усправан, озбиљан и замишљен. Био је то сад сасвим други Миљковић, елегантно обучен. На њему дугачки црни капут, црни шешир, око врата свилени бели шал, на рукама рукавице, међу прстима цигарета. Ако бисмо се случајно срели, само би климнуо главом и продужио, као да претходне ноћи нисмо седели пијући у „рупи”, званој „Прешернова клет”.        

 

 

 

– Tim gore, nije registrovan, gura mašinu po kolovozu a ima znak da je zabranjeno za bicikle.

Za  doture, jao, bolno - znacajno! Ne udrite tako jako - duse vi! Neka vi je ziva majka!

A'l kak ovi vazdusni snimak!? Spasite ... !       grk

Za  doture, jao, bolno - znacajno! Ne udrite tako jako - duse vi! Neka vi je ziva majka!

A'l kak ovi vazdusni snimak!? Spasite ... !       grk

Ja bih ovde dodao jednu drugu stvar. Obratite pažnju na damu sasvim desno. Kakav savršen Look. U pitanju je čisti OPART. Kaput u kockicama sa krupniom crnim dugmetima alaVazareli. Cipele sa tankom, ne previsokom, štiklom. Crne kožne, sjajne, rukavice. I ono najvažnije: natapirana kosa  sferičnog oblika, čvrsto stegnuta lakom, sa obaveznom dugom marom na vrhu glave i obmotanom oko vrata u maniru sredine šezdesetih ( u svetu). Način držanja nogu, uprkos maloj pogrbljenosti, ipak otkriva pravu mladu otmenu Beograđanku.
A, o šuškavcima nekom drugom prilikom.

Мало "форензике". Ако су остали снимци из лета 1969. (где сви на фотографијама имају десетарске чварке и носе летњу униформу), онда је ова или с пролећа или с јесени судећи по униформи. Како се види ознака полазника ШРО а нема чварака на раменима, претпостављам да је ово с пролећа исте године, најкасније април или чак почетак маја.

     Пошто се јело, пило и одморило ред је да се запева!

... samo malo Kasina 8) ...





... Bonđorno :)...

     Птица која рано пева, око поднева се заигра!

  Ови су баш претерали са јелом и пићем, чим се пењу једни на друге!