Као што сам ти и картом јавила, путовала сам сасвим добро и лепо и мирно сам стигла овде. Узела сам ону исту собу коју сам и лањске године држала, по 8 динара на дан. Чим сам се сместила, отишла сам овдашњем бањском лекару и он ми је казао, да сам врло добро учинила што сам и ове године дошла. Прописао ми је да се купам сваки дан по једанпут и да много шетам, ако је могуће, рекао ми је да по цео дан будем на свежем ваздуху. Гледаћу да удесим тако.
Овде, право да ти кажем, нема баш тако много друштва. Ја још не знам с ким ћу онако да се здружим, јер тек не могу овако сасвим сама као кукавица. Има једно две-три фамилије које су ми познате. Ту је на пример г Петар Марковић са женом, али је ту и његов шурак са њима, неки чиновник из Народне банке, па не бих рада с њима да се здружим због тога младића, јер не бих желела ни сенка на мене да падне, нити бих желела да ми ти нешто пребациш. Па, ту је г Јоца Новаковић са женом, али не бих волела ни са њима. Он је истина жењен, али знаш какав је, гори је него да је нежењен. Ту је и г мајор Стевовић са својом госпођом. То су врло красни људи, с њима сам се и прошле године тако својски провела, али ове госине не могу да се решим да им се приближим, јер у њином су друштву сад једнако неки млади официри, па ми је незгодно.
Кад је баш о официрима, замисли само, Јоцо, овде је и онај г Душан, знаш онај гoспа Митрин син, што је требало мојој сестри да буде девер, па није могао добити одсуство. Замисли, сиромах младић има реуматизам. Тако ме је то изненадило кад ми је казао, јер ја не могу никако да замислим како то коњички официр може имати реуматизам. Ајд пешачки, то разумем, иде пешке и увек је на ногама, али коњички официр, који је увек на коњу, далеко од влаге, то никако не могу да разумем. Ти се, можда, не можеш да опоменеш овога младића, али он каже да се тебе добро сећа, и да те здраво поштује. Пошаљи ми, бога ти, Јоцо, онај твој рецепис од реуматизма, знаш како је теби помогао, па да дам сиромаху, јер ми се жали кад би остао реуматичан, да би морао да промени струку, а штета је овако млад човек па да мења струку.
Ја сам те молила да ми купујеш све новине, да би од дугог времена читала подлистке, али како ми је сад доктор препоручио да што више шетам, то нећу имати кад да читам, па немој бадава да се трошиш и да купујеш новине. Видиш, како ја мислим на сваку ситницу и старам се само да те што мање коштам.
Немам шта више да ти пишем, јер тек је данас други дан како сам овде. Кад семало боље упознам писаћу ти. Данас ћу отпочети купање.
Пазиш ли на кућу као што сам ти казала; закључаваш ли добро, пази, увек два пута обрни кључ. Како ти иде, умеш ли да намешташ сам кревет; пази, стари веш бацај увек у ону корпу иза врата, као што сам ти казала, а немој по твоме обичају бацати по целој кући.
Пази на себе и чувај здравље, јер ја то најбоље знам шта вреди, кад се овако патим. А пази и иначе на себе, немој кад дођем у Београд да чујем штогод о теби.
Поздравља те много и искрено љуби
Твоја супруга и мученица
Милица.
Његово писмо:
Драга Милице,
Примио сам и карту и писмо твоје и здраво сам се обрадовао да си лепо и мирно путовала. Немој за мене ништа бринути, гледај само ти на себе и на своје лечење.
Ја се никако не сећам тога г Душана, а ево ти шаљем онај рецепис. Кажи му да овом машћу треба свако вече све зглавкове да истрља и нека узима поред тога штогод за знојење. Ако је код њега тако јак реуматизам, немој много да се виђаш с њим, избегавај га колико год можеш, јер је реуматизам здраво прилепчива болест,
Ја увек двапут обрћем кључ кад закључавам кућу. Кревет лепо намештам, већ сам се извежбао; јуче сам пресвуко јастуке и старе навлаке бацио сам у корпу иза врата, као што си ми казала. Свако јутро навијам сат и свако после подне збирам из гњезда јаја од наших кокошака, као што си ми казала. Јаја мећем у ону тенџеру на доњој полици.
За кућу не брини и не брини ни за мене, старај се само да изађеш на крај са толико новца колико сам ти дао, јер не знам где бих могао још наћи, ако би ми потражила.
Не бој се да ћеш чути штогод за мене, знаш добро да ја нисам од таквих људи. Нисам ни према теби такав, а камоли према другима.
Пази се да при шетњама не назебеш, и јави ми с ким шеташ.
Поздравља те много и грли
Твој Јоца
*** Гледаћу да још које од бањским писама добавим, та сад су она интересантнија од најлепшег романа у подлистку.
БАЊСКА КОРЕСПОНДЕНЦИЈА / Политика 6. јула 1906.
Њено писмо:
Драги Јоцо,
Као што сам ти и картом јавила, путовала сам сасвим добро и лепо и мирно сам стигла овде. Узела сам ону исту собу коју сам и лањске године држала, по 8 динара на дан. Чим сам се сместила, отишла сам овдашњем бањском лекару и он ми је казао, да сам врло добро учинила што сам и ове године дошла. Прописао ми је да се купам сваки дан по једанпут и да много шетам, ако је могуће, рекао ми је да по цео дан будем на свежем ваздуху. Гледаћу да удесим тако.
Овде, право да ти кажем, нема баш тако много друштва. Ја још не знам с ким ћу онако да се здружим, јер тек не могу овако сасвим сама као кукавица. Има једно две-три фамилије које су ми познате. Ту је на пример г Петар Марковић са женом, али је ту и његов шурак са њима, неки чиновник из Народне банке, па не бих рада с њима да се здружим због тога младића, јер не бих желела ни сенка на мене да падне, нити бих желела да ми ти нешто пребациш. Па, ту је г Јоца Новаковић са женом, али не бих волела ни са њима. Он је истина жењен, али знаш какав је, гори је него да је нежењен. Ту је и г мајор Стевовић са својом госпођом. То су врло красни људи, с њима сам се и прошле године тако својски провела, али ове госине не могу да се решим да им се приближим, јер у њином су друштву сад једнако неки млади официри, па ми је незгодно.
Кад је баш о официрима, замисли само, Јоцо, овде је и онај г Душан, знаш онај гoспа Митрин син, што је требало мојој сестри да буде девер, па није могао добити одсуство. Замисли, сиромах младић има реуматизам. Тако ме је то изненадило кад ми је казао, јер ја не могу никако да замислим како то коњички официр може имати реуматизам. Ајд пешачки, то разумем, иде пешке и увек је на ногама, али коњички официр, који је увек на коњу, далеко од влаге, то никако не могу да разумем. Ти се, можда, не можеш да опоменеш овога младића, али он каже да се тебе добро сећа, и да те здраво поштује. Пошаљи ми, бога ти, Јоцо, онај твој рецепис од реуматизма, знаш како је теби помогао, па да дам сиромаху, јер ми се жали кад би остао реуматичан, да би морао да промени струку, а штета је овако млад човек па да мења струку.
Ја сам те молила да ми купујеш све новине, да би од дугог времена читала подлистке, али како ми је сад доктор препоручио да што више шетам, то нећу имати кад да читам, па немој бадава да се трошиш и да купујеш новине. Видиш, како ја мислим на сваку ситницу и старам се само да те што мање коштам.
Немам шта више да ти пишем, јер тек је данас други дан како сам овде. Кад семало боље упознам писаћу ти. Данас ћу отпочети купање.
Пазиш ли на кућу као што сам ти казала; закључаваш ли добро, пази, увек два пута обрни кључ. Како ти иде, умеш ли да намешташ сам кревет; пази, стари веш бацај увек у ону корпу иза врата, као што сам ти казала, а немој по твоме обичају бацати по целој кући.
Пази на себе и чувај здравље, јер ја то најбоље знам шта вреди, кад се овако патим. А пази и иначе на себе, немој кад дођем у Београд да чујем штогод о теби.
Поздравља те много и искрено љуби
Твоја супруга и мученица
Милица.
Његово писмо:
Драга Милице,
Примио сам и карту и писмо твоје и здраво сам се обрадовао да си лепо и мирно путовала. Немој за мене ништа бринути, гледај само ти на себе и на своје лечење.
Ја се никако не сећам тога г Душана, а ево ти шаљем онај рецепис. Кажи му да овом машћу треба свако вече све зглавкове да истрља и нека узима поред тога штогод за знојење. Ако је код њега тако јак реуматизам, немој много да се виђаш с њим, избегавај га колико год можеш, јер је реуматизам здраво прилепчива болест,
Ја увек двапут обрћем кључ кад закључавам кућу. Кревет лепо намештам, већ сам се извежбао; јуче сам пресвуко јастуке и старе навлаке бацио сам у корпу иза врата, као што си ми казала. Свако јутро навијам сат и свако после подне збирам из гњезда јаја од наших кокошака, као што си ми казала. Јаја мећем у ону тенџеру на доњој полици.
За кућу не брини и не брини ни за мене, старај се само да изађеш на крај са толико новца колико сам ти дао, јер не знам где бих могао још наћи, ако би ми потражила.
Не бој се да ћеш чути штогод за мене, знаш добро да ја нисам од таквих људи. Нисам ни према теби такав, а камоли према другима.
Пази се да при шетњама не назебеш, и јави ми с ким шеташ.
Поздравља те много и грли
Твој Јоца
***
Гледаћу да још које од бањским писама добавим, та сад су она интересантнија од најлепшег романа у подлистку.
Бен Акиба
Ako dobro shvatam, ovo su fotografije načinjene u Starom dvoru u toku Prvog svetskog rata?
Tako sam ih i ja shvatio.
Koja je ovo pijaca?
Kolarčeva 9
Putnički biro
Pozdrav svima ...
Koja je ovo pijaca?
Толико сам слика Београда видео, али се не сећам да сам икад видео ову фотографију, уопште овај део вароши, из тог доба, на овај начин...
Захваљујем љубазно госпо’н mmilovan, на појашњењу постављених фотографија.
„Brankov most - kad se sretnu arhitektura i skulptura“
http://www.ebay.de/itm/AK-Jugoslawien-Serbien-SHS-Aleksandar-Propagande-Sehr-schones-Design-Stempel-/221509930826?pt=Militaria&hash=item3393054f4a