Портрет кнегиње Олге - Жак Емил


  Београд, Славија и поглед на Жељезничку станицу
 1. Славија
 2. Немањина улица
 3. Скупштински парк
 4. Министарство Финансија
 5. Министарство Шума и Руда
 6. Палата Окружног Уреда
 7. Жељезничка станица

Pozdrav svima ...

Абаџије - који праве сукнена одела.
Арџије - коњушари, шталари, чистачи штале.
Ашчије - кувари.
Бакали - продавци мешовите робе на мало.
Балукџије - рибари, аласи.
Бичакџије - ножари, ковачи ножева.
Бозаџије - произвођачи и продавци бозе, освежавајућег пића.
Болтаџије - трговци луксузном и индустријском страном робом.
Бућмеџије - који праве врпце од тканине.
Бухбиндери - нем. књиговесци.
Восковарџије - воскари.
Дуванџије и тутунџије - прерађивачи и продавци дувана.
Дугмеџије - који праве дугмад.
Ђумрукџије - царинари.
Екмеџије, јекмеџије - хлебари, пекари.
Каикџије, кајикџије - чамџије, веслари на чамцу.
Касапи - месари.
Кафеџије - као и данас.
Качари - који праве бурад, каце (нем. пинтери)
Кириџије - превозници на коњима или мазгама, у караванима.
Кованџије - пчелари.
Кујунџије - златари.
Механџије - гостионичари.
Мумџије - воскари, свећари и сапунџије.
Мутавџије- који праве производе од козје длаке, простирке, торбе...
Налбантин - поткивач коња или говеда.
Папуџије - обућари.
Рабаџије - превозници кабасте робе воловским колима.
Сајџије - часовничари.
Сакаџије - који су бурадима (сакама) разносили и продавали воду.
Салебџије - произвођачи и продавци пића од салепа, врсте биљака.
Симиџије - који су месили симите (мекане беле погаче или хлеб).
Скелаџије - превозници преко реке на скелама.
Табаци - кожари, прерађивачи коже (нем. ледери)
Таинџије, тајинџије - таин, тајин је војнички хлеб, у ширем смислу војнички оброк, добављачи хране за војску.
Терзије - кројачи турског мушког и женског одела.
Туфегџије - пушкари.
Ћурчије - кожухари, произвођачи одеће од овчије коже, са руном.
Шећерџије - бонбонџије, који праве слаткише од шећера.

Димитрије Маринковић, Друштвени живот у Београду око 1847.

 

 

 

Испред Саборне цркве Св Арх Михаила у Београду, лево и десно од улаза у цркву почивају Доситеј Обрадовић и Вук Караџић.
Пре преноса Вука Караџића из Беча у Београд, на том месту је лежао неко други.
Јоаком Вујич је, при посети Београду 1826, забележио да ту лежи тело Петра Новаковића Чардаклије, аустријског коњичког мајора и устаничког капетана, који је у дипломатској мисији са протом Матејом Ненадовићем путовао у Петроград, а затим је у Букурешту био српски представник. Умро је 1808. године и сахрањен је испред Саборне цркве са свом почастима.
Занимљиво је да су главе Карађорђа Петровића и Наума Крнара, после убиства у Радовању, 1817. године и после скидања  кожа са њих, биле сахрањене уз леви, северни, зид цркве, негде око средине зида. Карађорђеву главу је кнегиња Љубица ексхумирала, спојила са ексхумираним телом из Радовања и тако комплетирано тело сахранила у Карађорђевој цркви у Тополи. Крнарово тело је остало у Радовању, а глава је вероватно још увек уз бок Саборне цркве....

Tokom  Drugog  svetskog  rata, saobracali  su  specijalni  (okupatorski)" SF"  vozovi  , iskljucivo  za  transport  ljudstva..
Sonder Fahr  zug  za  vojnike  i   SFR (reserve)  za  oficire.

Pozdrav svima ...

Боривоје Стојковић, у књизи Великани српског позоришта, пише о Чича-Илији Станојевићу:
„Новосадски глумци су му дали надимак Чича, јер им је често причао о занимљивом кафеџији чича-Ивану са Дорћола, који је ту држао кафану Кот народни дирек у Душановој улици, на месту где је некад била кафана Ђердап.“
Само толико. Настављам да читам даље...