Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива


Као и свака друштвена појава, брак је једна од неисцрпних научних тема. Свој став о браку имају и биолози, и психолози, и социолози, и економисти и правници, али и обични смртници

• Културолошки корени, наслеђа и верски обичаји обликовали су брак током хиљада година. Најранија заједница веома се разликовала од данашње. Наши преци бивали су заједно зарад заштите и опстанка. Неки историчари верују да су први бракови у ствари била групна венчања, односно међусобно повезивање племена, а много касније мушкарци и жене бивали су заједно у паровима.

• Стари обреди венчања веома се разликују. Сваки народ има неке јединствене обичаје. Тако, рецимо, у Грчкој брачни пар за време обреда у православној цркви носи венчане круне везане црвеном траком, јеврејски пар на дан венчања не једе и не пије, док се у Јапану обред завршава тако што младенци испију три гутљаја сакеа.
Прљавштина и како је спрати! То питање мучило је људе од давнина

Грци и Римљани нису знали за сапун. Како би отклонили штроку с коже користили су песак, камен пловућац или пепео. После купања мазали су се уљем, које би касније заједно с прљавштином остругали с тела помоћу металне справице сличне чешљу. Одећу су прали само водом.
Једном ногом у Француској, другом на Балкану, и цео лични и сликарски живот на два паралелна пута

На једно новинарско питање постављено 1958. године, сликар Марко Челебоновић је одговорио да га највише занима питање како да човек буде срећан. Његово путовање ка срећи почело је много година раније, кад су се његови преци из балканских пространстава упутили ка западу и коначно стигли до Београда. Само презиме води порекло од турске речи „челеби”, која је синоним речи „отмени” или „племенити” и означава младића отменог рода, али и гласника у турском старом луткарском позоришту.
Од сваког од ових значења понео је у себи Марко Челебоновић, следећи своју срећну звезду ка западу, све до британских острва, да би се коначно, 1925. године, зауставио у малом француском рибарском месту Сен Тропеу. Отада се његов живот одвија у приморју – поред Сен Тропеа где живи, одлази на Брач, у Свети Стефан, Будву, Херцег-Нови и друга места на Црногорском приморју. За његову уметност значајан је и део живота који проводи, готово упоредо, у Београду и Паризу. Такође, велики значај има мноштво разнородних утицаја које је упијао током живота, да би се коначно претопили у његов својеврстан ликовни израз проткан кроз оновремени уметнички миље, пре свега сликарство париске школе.
Све је почело од бицикла, за који се рано заинтересовао и као такмичар учествовао у неколико међународних бициклистичких трка. Остаће упамћен његов несвакидашњи подухват: у 29. години (1893) упутио се бициклом у Америку, где, по свему судећи, и почиње његово занимање за летење.

... најтежи лимун, који је имао пет килограма и двеста шездесет пет грама, одгајио је један пољопривредник у Израелу 2003. године .

... верује се да су прве воденице, најстарији начин за коришћење водене снаге, настале у првом веку пре наше ере .

... најнижа температура до сада постигнута била је 0,00000003 (тристамилионити део степена) изнад апсолутне нуле .

 АЛИ, АЛИГАТОР!
Недавно смо писали о непознатом шаљивџији који је, очигледно врло свесно, усред поља у близини енглеског града Винчестера ставио играчку тигра у природној величини. Док се није потврдило да је у питању неслана шала, полицајци су подручје надлетали хеликоптерима и у „потеру” послали неколико екипа.

РЕЧ-ДВЕ О „ГАНСИМА”
Објавите нешто о групи „Guns’n’Roses” или текст неке њихове песме.
АНА
Београд